Nikola Kalabić (rođen 20. decembra, 1906.) je bio srpski vojnik i zapovednik Jugoslovenske vojske u otadžbini (četnika).Rođen je u Podnovlju kod Dervente, na severu Bosne, od oca Milana i majke Joke. Ima sestru Angelinu, rođenu 1912. godine, koja danas živi u Valjevu.
Nikolin otac se razveo od Joke posle Prvog svetskog rata, i zatim se ženio još tru puta. Nikolu je u početku vodio sa sobom, tako da se on školovao u mestima očevog službovanja, a nakratko i u Novom Pazaru.
Završio je šest razreda gimnazije, a zatim je upisao geodeziju u Beogradu. Na studijama je upoznao godinu dana mlađu koleginicu Borku, rođenu u Rajkoviđima kod Valjeva, u porodici starih radikala-pašićevaca. Borka i Nikola su se venčali 1929. godine u valjevskoj crkvi, a sledeće godine, trećeg avgusta, rodili su im se blizanci Mirjana i Milan. Prvu službu su dobili u Beogradu. Usledio je premeštaj u Aranđelovac, i najzad u Valjevo, gde Kalabići i danas žive. Nikola Kalabić je do početka Drugog svetskog rata radio u valjevskoj katastarskoj upravi.
Prvi dan rata, 6. april 1941. godine, rezervnog poručnika Nikolu Kalabića zatekao je u krevetu: noga mu je bila u gipsu zbog povrede u saobraćajnoj nesreći. Skinuo je gips i otišao u Šabac, gde mu je bio ratni raspored. Vratio se kući posle dvadesetak dana, sa pričom o rasulu Jugoslovenske vojske. Uskoro je saznao da se u nemačkom zarobljeništvu, ranjen, nalazi general Ljuba Novaković, komandant Valjevskog garnizona Peti puk. Pomogao je generalu da se izvuče, a zatim mu je odneo neophodne potrepštine na Bukulju. Tu je sreo vojvodu Kostu Pećanca, i priključio se njegovoj četničkoj organizaciji, u koju je general Novaković već stupio. Borka je prigovorila Nikoli na njegovom odlasku u četnike, na šta je on odgovorio: Preči su mi kralj i otadžbina, zakleo sam se. Pećanac je postavio poručnika Nikolu Kalabića za vojvodu cerskog i valjevskog.
Нема коментара:
Постави коментар